decakizvode

Лежимо на поду.
Твој поглед,
и мој поглед.
Твоје руке и моје руке.
Ноћ изнад.
Сањамо исти сан.

Негде иза праменова твоје косе
крију се очи.
Желим да видим.
Желим да се смејем као оне
док гледају...
Љубав...
Нек'са твојих усана проклизи још једном.
Желим да чујем.

Твој глас...мој глас.
И једно срце
које куца истим ритмом.
Да ли чујеш?
Оно познаје нас...

Испреплетани прсти
док шетамо
и ветар шиба наша лица.
Тренуци који попуњавају
наше испразно време...

Води ме, води ме
тамо где сузе не знају за нас.
Води ме, води ме и помало воли ме
и не мисли ништа друго.

Твој глас...мој глас.
И једно срце
које куца истим ритмом.
Да ли чујеш како каже:
"Љубав"...
Да ли чујеш како мисли:
"Љубав"...

Да ли мислиш исто што и ја?

Хоће ли икад избледети
твоја слика са мог зида?
Успомене које крију се у њој...
Куда иду?

Кроз прозор само ветар,
полако шуња се мојом собом,
ноћ више не мирише ни на шта
и ништа се не мења.
Ничег се не сећам...
Ништа не осећам...

Киша
на мом рамену.
Ружа
у твојим рукама.
Љубав
која вене...

Шапући ми тихо кроз ноћ, кроз ноћ,
можда те и чујем.
Реци ми да није ово
само још један крај
и да време не иде без везе.
Реци ми да знам...
 
...Да љубав која вене
не вене заувек.